„Када је пре 8 година стигла као штене код нас у прихватилиште у Земуну, ниједног тренутка нисам помислила да ћемо наставити живот заједно годинама касније.“ Тако причу почиње ветеринарка Снежана Рипић, која јер у то време руководила овим прихватилиштем, јединим намењеним за смештај штенаца.
Тада штене, а сада 8-годишња Бубица, како је Снежа назвала, стигла је из центра града као напуштена куца. „Све време сам је носила у џепу, јер је била толико мала, да је то било најбоље место за њу“, прича нам Снежана и додаје да је у то време њена пријатељица тражила пса за своју ћерку, па је помислила да је овај идеалан за њу.
„Водећи се том идејом донела сам је једног викенда код себе кући. Недуго пре тога отац ми је преминуо, тако да смо моја мајка и ја саме живеле у стану. Увек сам била противник држања животиње у стану, али никад не реци никад ни за шта у животу“, објашњава Снежана.
Како је стигла у кућу, Бубица је одмах легла на место где је некада седео Снежин отац. И то је био први знак да ће код њих остати заувек.
Бубица је потом добила име и постала трећи члан породице. Оно што Снежа посебно истиче јесте да је Бубица лек како за њу саму, тако и за њену маму, и да им је донела радост и љубав свакога дана.
„Врло је активна, весела, научена да иде без повоца, али га увек има уз себе, јер је то њен најомиљенији реквизит“, прича нам Снежа и додаје да је њен отац обожавао псе и да је долазак Бубице у њихове животе судбински и природан след ствари, које негде одозго гледа Снежанин отац.
