LAT ĆIR

Кад би знали какви су улични пси људи би их више усвајали

Пас: Шица

Власник: Г-ђа Персида Шутаковић

Не разумем оне који кажу да воле псе, али само расне. Кад би знали какви су улични пси усвајали би их више. Паметни, имају свој карактер и став и што је најважније бескрајно су одани „ каже госпођа Персида Шутаковић која је пре нешто мање од годину и по дана усвојила пса са улице.

„Шица има бар десет имена. Пуних пет година живео је у близини моје зграде, испод пешачке пасареле и сви су га познавали. Био је веома дружељубив и није био агресиван. Никада никога није напао, па су му многи прилазили и деца и одрасли. Свако га је називао разним именима. Ја га зовем Шица. Када сам га први пут угледала, бацила сам му комад пице, а он је није ни помирисао. Погледао ме је некако господски, са висине и од тада је Шица“ - појашњава госпођа Шутаковић.

„Од дана када сам га увела у стан никада до данас није направио никакав проблем. Никада није ништа гризао или вршио нужду по стану. Највећи проблем био је да га научим да иде на повоцу. Требало ми је око 3 месеца за то. Сада је и то савладао. Лепо иде уз ногу и не вуче поводац.“

Госпођа Шутаковић је пензионерка и псу Шици може да посвети доста времена. Ипак, неколико пута недељно мора да га остави самог у стану.

„Када сам то морала да урадим први пут питала сам се шта ћу затећи када се вратим. На срећу, било је све у реду. Ништа, баш ништа лоше није урадио: није лајао, ни завијао, није уништавао намештај и није вршио нужду по стану. Приметила сам да на кабловској телевизији воли да гледа канал намењен сасвим малој деци. Кад треба да га оставим самог, укључим ТВ и све буде у реду.“

И када је реч о исхрани, Шици није захтеван, објашњава његова власница.

„Раније сам му кувала, али већ неко време углавном једе куповну храну, и то ону за старије псе. Мислим да је то због тога што је имао неке проблеме са стомаком, јер је током живота на улици јео све што нађе. Сада је и то сређено.“

Иако неки можда мисле да усвајањем напуштени пас губи слободу, госпођа Шутаковић мисли да добија сигурност и љубав која му је сигурно недостајала на улици.

„Мени је Шица радикално променио живот. На боље. Сада свакодневно проведем доста времена у шетњи. Идемо напоље по сваком времену.Њему, као уличном псу, не смета ни киша, ни снег, а ја се добро обучем... Када остане сам у стану па се ја после неколико сати вратим кући, он ми се обрадује као нико до сада.“

Када је реч о предлогу за решавање проблема паса луталица у Београду, госпођа Шутаковић каже да би ригорозно кажњавала све оне који набаве пса да би својој деци или унуцима приуштили играчку, а убрзо после тога га избаце на улицу. Пас није играчка- поручује Персида Шутаковић.

„Када би било мање таквих случајева и када би се мало већи број људи одлучивао да усваја мешанце из азила уместо да скупо плаћа набавку расних паса, било би много мање проблема. И за псе и за људе“. Да се разумемо, немам ништа против расних паса. Мени су сви пси једнаки, расни или не. Али, као што рекох на почетку, не разумем оне који наводно воле псе, али само расне“, поручила је госпођа Шутаковић и истакла да се пас воли без обзира да ли је расни или мешанац.