LAT ĆIR

Име му је макс и потпуно му пристаје

Пас: Макс

Власник: Г-ђа Невенка Христић Ваљаревић

Ми се медјусобно обожавамо и од када сам га усвојила у акцији Ветерине “Београд” нисам се ни једног тренутка покајала јер је живот уз пса много много радоснији а кућа која га има, много веселија.

Макс је трећи пас кога је у своју кућу примила Невенка Христич Ваљаревић, професорка виолине у пензији. Пре њега имала је два оштродлака јазавичара, али нису били усвојени из градског азила, већ набављени као штенад и у њеној кући провели су своје животе.

Поређење измедју паса које је сама васпитавала од малена и усвојеног пса који је претходни део живота провео на улици или у азилу може бити интересантно за њу, али и за све који размишљају да усвоје пса са улице.

Макс је код Невене стигао прошле јесени, право са акције усвајања паса коју је “Ветерина Београд” организовала на највећим београдским пијацама. Макс и она су се срели на Каленић пијаци 21. октобра 2012. године. Невенка је дошла, како сама каже, само да мало погледа, а ћерки чврсто обећала да ће одолети и да неће усвојити ни једну куцу. Макс, оштродлаки јазавичар, и његов шарм били су ипак јачи од чврстог обећања, па их од тада многи виђају и поздрављају у редовним шетњама Студентским парком.

Када је Макс стигао у њен стан, није пуштао глас више од две недеље -није лајао и као да је био мало збуњен. Чак ни тада, у периоду навикавања на нови дом, а ни касније, није било никаквих проблема са хигијеном. Ни један једини пут није обавио нужду у кући, објаснила нам је Невенка.

Док се није навикао на кућу није волео да остане сам у стану.“Ваљда се бољао напуштања па је једном са стола свукао мушему, али није направио велику штету.” - објашњава Невена и додаје да га је тада изгрдила, а да је он све то разумео.

Сада, када је то потребно, остаје сам у стану и не прави никакав неред. То није често, јер његова газдарица пензионерка за њега има довољно времена.

“На улици, иде на повоцу, али некад хоће да вуче. Надам се да ће и то научите јер је заиста изузетно интелигентан и неизмерно приврежен.” - прична нам Максина власница.

Као већина паса који су део свог живота провели на улици, ни Макс није избирљив. Једе све, па чак и суви хлеб. Невенка га храни куповном храном, али му понекад скува понешто, без зачина, разуме се.

Као и већину оних који су усвојили пса са улице и Невенку копка Максова историја. Одакле је дошао? Кроз шта је све прошао? Да ли му је било много тешко?… На ова питања нема јасних одговора, зато Максова власница пажљиво посматра његове реакције и из њих покушава нешто да открије. Тако је, измедју осталог, приметила да он посебно лаје на џипове, више него на остале аутомобиле, а када чује глас сасвим малог детета застане и без икаквог покрета дуго, дуго посматра. Као да се присећа нечега или да препознаје нешто из прошлог времена, објашњава Максова власница.